Godišnja E-razvoj konferencija „Stubovi razvoja informacionog društva“
Novi koncept ovogodišnje e-Razvoj konferencije održane 28.03.2014. u Beogradu je promenio dosta stvari u načinu na koji doživljavamo ovakva dešavanja. Umesto klasičnog iventa upakovanog u salu sa unapred pripremljenim planom i polusatnim prezentacijama, doživeli smo „ličnija" obraćanja učesnika što je najverovatnije uzrokovano skadarlijskom kafanskom atmosferom koju je naše genetsko nasledje sa ovog prostora automatski prepoznalo i dovelo nas u opuštenije i intimnije raspoloženje. Takodje, skraćenje vremena za besednike kojima je bilo dato po nekoliko minuta za obraćanje, promenilo je način kojim su se oni predstavili publici; umesto prezentacija sa kompanijskim dostignućima, neverovatnim projektima i proizvodima, konačno smo se spustili na nivo prave realnosti. A šta bi mogla biti realnost u Srbiji izuzev gomile problema, nerazumevanja od strane države, neprilagodjenosti zakona i službi u odnosu na ICT industriju koja grabi svetlosnom brzinom... Tako smo čuli i priče sa druge strane dualnosti, gde smo se svi zajedno pronašli u kompatibilnoj sredini koja je potvrdila realne probleme u svakodnevnom poslovanju kojem je na putu napretka stao jedini vidljiv protivnik - opstrukciono definisani sistem deevolucije.
Svi su iz sopstvenog ugla posmatranja, izneli konkretne probleme na tom večnom putu napretka sabotiranog od strane svih ostalih učesnika koje predvodi pojam nazvan „Država". Posmatrano i iz sopstvenog iskustva ICT kompanije moram priznati da je sve izneto neosporno zaista i istina. Ali posle par dana analize „hladnom glavom" i posmatranja iz više uglova, došao sam do uvida koji je, moram priznati, bio toliko blizu mog nosa da ga je bilo nemoguće ugledati jer je i sam bio utkan u svaki pogled koji uputim. Naš pravi neprijatelj nije loš zakon, država, ljudi sa vrha, nedostatak IT ministarstva, korumpiranost, nelojalna konkurencija, finansijska kriza... Sve ovo su samo tvorevine koje smo svi mi zajedno napravili, i koje su nusproizvod našeg rada, ili bolje rečeno, našeg nerada na nečemu što moramo svakodnevno i svakog trenutka sprovoditi, i kad kažem „svi" doslovno i mislim na sve nas, sve ljude zajedno. Naš globalni iskonski neprijatelj koji je počeo da dobija bitku je - neznanje. Ulaganjem u ICT industriju (jer smo linearno statistički uvideli da je to svetski trend koji treba slediti) nećemo puno toga postići; nezainteresovanost za razumevanjem sopstvenih radnji u svim životnim oblastima pa i poslovnim, neće dozvoliti da se orudja koja ICT nude u napretku života i poslovanja primene jer je krucijalna stvar ispuštena. Džaba sve tehnološke inovacije, hardverska i hiper softverska rešenja nekome ko ne želi da zna šta radi, gde i zašto greši i kako to da popravi i unapredi. Bez tog saznanja, sve će ostati samo kao definicija „novog troška". ICT bi trebalo da služi samo kao alat koji ubrzava ovaj proces, a mi smo ga nažalost poistovetili sa samim procesom. Ovo me stalno podseća na radnju koju svi mi iz IT-ja iznova i iznova sprovodimo kako bi ostvarili neki poslovni uspeh; da bi nešto prodali nekome kao ideju, proizvod ili uslugu, mi ga prethodno moramo edukovati i poslovno unaprediti, da bi tek na kraju ostvarili alhemijski proces transformacije neznanja u Znanje i samim tim ispravnog i boljeg korišćenja samih alata koje nudimo.
Ono što je izrodila ova konferencija i što me zaista veoma raduje, je da su ljudi počeli da se bude i glasno izgovaraju da primećuju da nešto nije u redu. Iako svako od nas ima različitu viziju šta zapravo nije u redu, i koja su potencijalna rešenja za to, smatram da povećanjem diskusije i uključenjem u nju, zajednički možemo doprineti procesu sopstvenog učenja, čime će se ako prevagnemo, promeniti realnost koja nas okružuje a koja nam se očito ne svidja baš najviše. Zaključak moram izneti u ezoterijskoj noti, u čemu je ova konferencija prednjačila – Sve je baš onako kako treba da bude, jer je sadašnji trenutak proizvod svega što smo do sada naučili. A kako bi i moglo biti drugačije?
